Autori: učenici Osme gimnazije u Beogradu
Zvono označava kraj velikog odmora. Dvorište Osme gimnazije se polako prazni, a gužvu i smeh zamenjuje tišina. Međutim, ono što ostaje iza učenika nije samo utisak užurbanog odmora – već i plastične flaše, omoti od užine i papirne maramice razbacane po travi.
Tokom našeg obilaska školskog dvorišta nakon odmora, zabeležili smo više lokacija na kojima je ostao sitan otpad. Iako su kante postavljene u blizini, deo učenika smeće ostavlja na klupama ili pored staza.
„Nekad je kanta puna, pa ljudi samo ostave pored“, rekao nam je jedan učenik. Drugi dodaje: „Nisu svi neodgovorni, ali dovoljno je nekoliko da dvorište izgleda neuredno.“
Razgovarali smo i sa nastavnicima koji ističu da se o temi ekologije redovno govori na časovima, ali da je izazov preneti te vrednosti u svakodnevno ponašanje. „Ekološka svest nije samo lekcija iz udžbenika. To je navika“, istakla je jedna profesorka.
Otpad u školskom dvorištu možda deluje kao mali problem u poređenju sa gradskim deponijama ili zagađenjem vazduha, ali upravo tu počinju navike. Ako mladi ne vode računa o prostoru u kojem provode najviše vremena, teško je očekivati da će odgovorno postupati i van škole.
Postavlja se pitanje: da li je problem u nedostatku kanti, u nedovoljnoj kontroli ili u svesti? Možda je odgovor kombinacija svega toga.
Tokom razgovora sa učenicima pojavila se i ideja o postavljanju posebnih kontejnera za reciklažu i organizovanju akcije čišćenja koju bi pokrenuli sami učenici. „Kada bismo mi organizovali akciju, možda bi svi više vodili računa“, rekla nam je jedna učenica.