Autori: učenici Osme gimnazije u Beogradu
Prošlog vikenda smo otišli na Avalu kako bismo videli kakvo je stanje prirode i da li ima ekoloških problema. Dan je bio lep i sunčan, a parking skoro pun. Mnogo ljudi je došlo u šetnju, na izlet ili da provede vreme sa porodicom.
Dok smo se penjali stazom ka vrhu, primetili smo da je šuma lepa,a stabla velika,
ali smo videli i nešto što nam se nije dopalo. Pored staze smo našli prazne plastične flaše, papire od užine i nekoliko limenki. Negde su ljudi ostavili ostatke roštilja i ugašeni ugalj.
Razgovarali smo sa jednom porodicom koja je došla u šetnju. Rekli su nam da često dolaze i da primećuju da posle vikenda ostane dosta smeća. „Ljudi dođu da uživaju u prirodi, ali ne razmišljaju da prirodu treba i da sačuvaju“, rekla nam je jedna žena.
Avala je poznata kao izletište i mnogi Beograđani ovde dolaze kada žele svež vazduh. Baš zato nam je bilo čudno što neki ne ponesu smeće sa sobom ili ga ne bace u kantu.
Tokom obilaska smo se zapitali da li ima dovoljno kanti za otpad i da li se prostor redovno čisti. Takođe smo se pitali da li bi više tabli sa upozorenjima pomoglo da ljudi budu pažljiviji.
Kada smo završili obilazak, shvatili smo da Avala jeste lepa, ali da njena lepota zavisi od nas. Ako svako ostavi samo jednu flašu, vremenom će ih biti na stotine.
Mislimo da je važno da se više priča o tome kako da čuvamo prirodu, posebno mesta koja svi koristimo. Avala je blizu grada i mnogima znači – zato treba da ostane čista i u budućnosti.