Reportažu pripremili: Ivan Stanojević i Anđelija Tomović
Kada se sa glavnog puta skrene ka obodima Kumodraža, u delu beogradske opštine Kumodraž, prvi utisak nije miris šume i tišina prigradskog naselja, već prizor koji više podseća na improvizovano smetlište. Uz šumske pojaseve i sporedne zemljane puteve smenjuju se gomile odbačenog nameštaja, stari dušeci, građevinski šut, plastične kese i razbacana ambalaža.
Tim mladih „Eko reportera“, u čijem sastavu su bili Ivan Stanojević i Anđelija Tomović, obišao je više lokacija nakon što su građani ukazali na problem divljih deponija. Ono što su zatekli nije delovalo kao izolovan incident, već kao pojava koja se ponavlja i traje.
Na jednoj od lokacija, u blizini zemljanog puta koji vodi ka šumskom delu, osećao se miris spaljenog otpada. Tragovi vatre bili su vidljivi na gomilama smeća. Meštani sa kojima smo razgovarali potvrdili su da paljenje otpada nije retkost.
„Ovo nije prvi put. Očiste, pa se posle mesec dana ponovo pojavi smeće“, kaže stanovnica obližnje ulice koja ovuda svakodnevno prolazi sa decom. Dodaje da je najviše brine dim koji se širi ka kućama kada neko zapali otpad.
Penzioner koji u ovom kraju živi više od tri decenije priseća se vremena kada je ovaj prostor bio mesto za šetnju i odmor. „Sada više liči na improvizovano smetlište. Kada padne kiša, otpad završava u kanalu. To više nije samo estetski problem, već i pitanje zdravlja“, ističe on.
Tokom obilaska, Ivan i Anđelija su beležili lokacije, dokumentovali stanje na terenu i razgovarali sa prolaznicima. Pitanje koje se najčešće ponavljalo bilo je – ko je nadležan i zašto se problem vraća ako je već više puta organizovano čišćenje?
Kao mladi novinari, formulisali smo i konkretna pitanja za nadležne službe:
- Da li postoji plan trajnog rešavanja problema divljih deponija u Kumodražu?
- Koliko često se vrše kontrole i inspekcijski nadzor?
- Da li je moguće postavljanje video-nadzora ili fizičkih barijera na najugroženijim lokacijama?
- Postoje li programi edukacije građana o pravilnom odlaganju otpada?
Problem divljih deponija prevazilazi pitanje izgleda naselja. On utiče na kvalitet vazduha i vode, na zdravlje ljudi, ali i na osećaj sigurnosti i kvalitet života meštana. Iako mnogi od njih ističu da su spremni da učestvuju u akcijama čišćenja, očekuju sistemsko i dugoročno rešenje koje neće zavisiti od povremenih intervencija.
Ovaj terenski rad pokazao je da novinarstvo nije samo prenošenje informacija, već slušanje ljudi i pokretanje pitanja od javnog značaja. Kumodraž možda nije jedino naselje sa ovakvim problemom, ali za njegove stanovnike divlje deponije nisu statistika – već svakodnevica.
Pitanje koje ostaje jeste: da li će se problem rešavati privremeno, kroz povremene akcije čišćenja, ili će biti uspostavljen sistem koji će sprečiti da se smeće iznova vraća tamo gde mu nije mesto?
